http://blog.kovinekspres.rs
Nekoliko lakih ljubavnih priča
Sub, 08/27/2011 - 15:47
Devojka u žutoj kecelji donela mi je kafu za sto. I mineralnu, naravno.
- Hoćeš i novine?
- Daj mi Politiku, ali samo ako neko nije već maznuo Kulturni dodatak. I pusti neku jeftinu laku domaću muziku, ne teraj me da repujem od jutra.
Znam tu mladu ženu. U stvari, Anuška je diplomirala istoriju, ali ovih godina, dok se civilizacija malo ne dovede u red, konobariše u kafiću na gradskom trgu.
- Niko još nije maznuo ništa od štampe, a imam i ispod šanka još dva šteka sa današnjim novinama. Subotom obično oko deset sati pokradu prvu turu.
- Patetičan svet. Je li, a ko je onaj par kraj žardinjere, nešto se ne sećam da sam ih ikad video?
- Nisam ni ja. Došli malo pre tebe, sede i pričaju ćutanjem. Ždere ih neki problem, a ti, pametnjakoviću, pogađaj šta bi to moglo da ih muči.
Povlačio sam kratke i nepristojno bučne „srkove“ kafe, a preko šoljice još nepristojnije posmatrao ženu koja se bližila tridesetim i sredovečnog dugajliju koji se neprestano vrpoljio u baštenskoj fotelji kafića. Ovo je moj životni prostor i imam sva prava da proučim novajlije u gradu.
Za oko mi je zapalo da oboje kraj nogu imaju oveće putne torbe.
[pročitaj ceo tekst]
Tajna pucnjave iz radija
Ned, 07/24/2011 - 22:33
O knjizi Tanje Tatomirović “Musolinijev mikrofon” (izdavač Društvo za odnose s javnošću)
U pozorištu Konstanci u Rimu 25. marta 1924. godine režim Benita Musolinija proslavlja petogodišnjicu osnivanja fašističkih borbenih grupa. Govor koji drži Duče prenosi italijanski radio. Širom zemlje, okupljeni u grupe koje prate istorijski prenos, jer to je bio uobičajeni način slušanja radijskog programa u fašističkoj Italiji koja nije imala dovoljno prijemnika “po glavi stanovnika”, Italijani slušaju govor učitelja i novinara koji je 1922. godine postao neprikosnoveni gospodar ove zemlje.
Ali, ne ide sve po planu. Tehnički nedostaci čine Musolinijeve reči gotovo sasvim nerazgovetnim.
Razočarani Benito, kako piše Tanja Tatomirović u knjizi “Musolinijev mikrofon”, “privremeno zapostavlja radio prenose. Ipak, tih godina počinje era radija, sredstva komunikacije i propagande koja će imati dubok i neizbrisiv trag na svakodnevni život Italije tog vremena.”
“Vremenom radio postaje rezonantna kutija velikih manifestacija fašističkog režima. Proslavu godišnjice Marša na Rim, 26. marta 1926. godine, radio je detaljno prenosio iz Milana.
Glas predsed
Malo blogera ili malo blogova?
Uto, 07/05/2011 - 20:31
Paradoksalno, iako imamo sasvim pristojnu kvotu blogera, imamo i nepristojno malo dobrih blogova
Pre nekoliko meseci sam skoro sasvim prestao da pratim blogove. Namerno kažem „pratim“ jer se na prste jedne ruke mogu nabrojati „lične virtuelne kolumne“ koje sam uspevao da pročitam od prve do poslednje rečenice.
Dobro, znamo da je na mreži i inače malo teže čitati bilo šta, još teže potpuno pročitati poduži tekst koji publici nudi nečije viđenje kakvog događaja (znate ono: nešto se dogodi, pa hajde sad na desetak mesta da „konzumiramo“ različita, mada uglavnom ista i dosadna, intelektualna razvlačenja testa za lošu pitu.) Ne mogu to, nemam strpljenja, a još manje volje da pratim više od 5 – 6 blogova te vrste, pa i njih tek kad me zaintrigira naslov ili tema.
Razloga ima mnogo, ali ovako na prvu loptu mislim da je najvažniji – dosada. Blogolandija je, verujem, postala (ili ostala?) dosadnija od raja. Fina klima, mnogo tapšanja po ramenu, predvidljivi obroci, ista plej lista, nešto malo loše serviranog rajskog voća… Uglavnom, ne znam baš tačno zašto je tako, ali taj koktel nije u skladu sa mojim anahronim analognim bićem.
Malo prokl
[pročitaj ceo tekst]
Novinarska soba s pogledom na Palić i blogovanje od slike do slike
Čet, 04/07/2011 - 12:12
Sve možete da oprostite ljudima osim ako su dosadni. Ko je to, beše, rekao Miloju Sekuliću i Dragani Djermanović, a oni zapamtili ?
Uopšte nisam imao nameru da pratim Internet prenos (a što ne bi tako moglo da se kaže ?) ove Konferencije na Paliću. Dead line (cajtnot što bi rekao moj prvi urednik) prouzrokovan neizbežnom potrebom da se izbaci novi broj novina i zaradi nešto para za plaćanje računa, jedna važna proslava koja me čeka, išijas koji…(ma ne, ovo mi se omaklo), 12 stavki na spisku za kupovinu i još neke intimne stvari, overili su neopozivo moj dnevni raspored.
Sam vrag me naterao da kliknem na link i nađem se na Paliću (digitalno, ne i realno, ‘em mu sveca.)
U sred radnog vremena i na vrhu brda poslova koji me čekaju? No, kad vidite Banaćanku Draganu Djermanović na velikom monitoru svog malog stonog kompjutera nećete, valjda, nastaviti da redigujete tekstove o planu rada lokalnog komunalnog preduzeća?
Volim ljude koji zrače energijom i mogu da ih slušam satima, ma pričali i o ulozi gama zraka na sablasne nevene (Ima li ko da nije gledao ovu predstavu?). E, tako ja doživljavam njenu priču – kažem priču jer ovo nije bilo „pre
Onlajn novinarstvo po Ričardu Krejgu ili glupa pitanja ipak postoje !
Čet, 02/10/2011 - 10:39
Ako nameravate da se bavite onlajn novinarstvom, ili to već činite, ova knjiga vam svakako neće biti višak u ličnoj biblioteci
Mislio sam da će knjiga Ričarda Krejga (Richard Craig) „Onlajn novinarstvo“ biti još jedan polupročitan udžbenik u kućnoj biblioteci. Sin je stavio pred mene uz poluizvinjavajući smešak:
- Ja malo šetkao, pa naišao na nekoliko dobrih knjiga.
Ispostavilo se da je doneo tri, sve za novinarske početnike ili one malo ili više iskusne u tom zanatu. I sve iz izdavačke kuće „Clio“.
Ponekad sam džangrizavo praktičan pa nisam odoleo da ne saberem koliko je ovo „novinarsko trojstvo“ koštalo. Vau, više od 5.000 dinara!
Hm, nadam se da je ovo opravdana investicija? – nisam odoleo a da ne pokušam da zapodenem nešto malo verbalnog rata.
- Ih, zar sumnjaš – rekao je i izašao iz dnevne sobe dovoljno brzo da izgubim drugu stranu za borbu.
Tekstove o onlajn novinarstvu danas možete naći na svakom ćošku Interneta. Uglavnom su dosadni, nemaštoviti i krcati prastarim nepotrebnim znanjem. Većinu pišu ljudi koji nikada nisu bili deo redakcije ma kog medija, ali sam to odavno prestao da im uzimam za zlo. Onaj ko izdrž
PR kao „nevidljivi“ član redakcije
Uto, 01/11/2011 - 12:22
Dobra komunikacija je “moneta” kojom PR može da „plati“ ulazak u redakciju svakog medija
Zanimljivu notornu činjenicu uglavnom previđaju svi: nekoliko dobrih PRova vlasniku medija prave uštedu jednaku bruto plati bar jednog novinara! Jednostavno je, zamislite šta sve stiže u redakciju iz institucija vlasti, kulturnih ustanova, javnih preduzeća, sportskih kolektiva, privrednih kuća…
To su „tone“ materijala idealnog za novinarske tekstove koje može da, koristeći ih, napiše mnogo manje ljudi nego da PRova nema ili da ne postoji valjana komunikacija sa njima. Bar je takvo iskustvo vlasnika lokalnog medija – u manjim sredinama je to verovatno vidljivije.
(Da pojasnim nešto: ovde zapravo mislim na portparole, a ne na PRove u pravom značenju. No, ti ljudi sami uglavnom više vole da ih nazivam PRovi pa ne vidim zašto ne bih! Razlika jeste velika, ali za potrebe ovog teksta nije od značaja.)
Problem u redakciji nastaje ako nemate „pisca“, novinara koji ume da stvori priču koristeći tako „servirani“ materijal, novinara koji nema profesionalno iskustvo, dobar ljudski odnos sa PRom čiji tekst i druge materijale koristi i mejl, telef
[pročitaj ceo tekst]
Jutro u redakciji
Sub, 01/08/2011 - 21:25
Neobjavljeni urednički uvodnik
Izjutra, oko devet, redakcijske prostorije još mirišu na jučerašnje čišćenje. Mislim na onu hemiju koja puni bar petinu budžeta medija.
Ima tu još malo reda po stolovima, ali više onako, u tragovima.
Redakcija nije ambulanta i neprirodno je ako su, recimo, svi kablovi hardvera savršeno beli kao čaršavi po televizijskim reklamama. Mada, priznajem nevoljno, operacije koje se tu ponekad izvode nisu ništa manje suptilne od složenih medicinskih zahvata.
Izjutra volim da pijem svoj omiljeni izum: pola čaše mineralne vode, pola soka od jabuke, a ono iznad toga celog presečeno sa pola prsta „Guarane.“. Dobro je u zdrave stvari dodati nešto života…
Računar, stari Athlon XP, još odrađuje svoj posao: redom se smeštam „po mrežama“, Tviter, Fejsbuk… onako, za svoju dušu. Za poslednjih godinu dana mislim da sam dobio četiri – pet vesti zgodnih da se dorade i poprime novinarsko lice. Sasvim dovoljno.
Upoznao sam i stotine ljudi koji su proširili moj deo planete. Malo li je?
Iz solidnih „altec lansing“ zvučnika Džiboni viče da „ne odustaje“. Ovog jutra mi treba sva energija sveta – dovršavamo prelo
[pročitaj ceo tekst]
Ne moram to biti ja
Čet, 12/09/2010 - 12:50
Ne moram to biti ja, ali moraš imati nekog ko će te sasvim, baš sasvim, razumeti i podržati.
Ne znači da bi taj neko samo podupirao svojim mislima i rukama tvoje odluke ili te obavezno vadio iz haosa u kakav svi mi ponekad upadnemo. Morao bi da bude otvoren i jasan, dovoljno tvoj da te razume i ne sudi, ali i sasvim onoliko tvoj koliko je potrebno da ti i stvari koje ljudi retko govore jedni drugima saopšti na način kakav samo emocijama protkane reči mogu da prenesu.
Uvek kasno otkrijemo da nam život curi kroz prste i pred našim očima skoro sam zida čudnovate lavirinte kroz koje nevoljno moramo da prolazimo. Otme se kontroli i postane naš gospodar. I tako samovoljan, ne pitajući nas ništa, sagradi i nama puteve kojima moramo proći iako smo želeli nešto sasvim drugo.
Mada to nije pravilo, upravo mi sami bezvoljno napuštamo kormilo svog broda i prepuštamo se matici. Tako nam je često lakše, jer nas oluja nad kojom nemamo kontrolu lišava svake odgovornosti. Pristaješ na takav scenario?
Ne moram to biti ja, ali moraš imati nekog ko će te spasiti od vlastite potrebe da u svemu budeš najbolja, prva, savršena…Znam, taj osećaj pobede prija i traži nove
[pročitaj ceo tekst]
Poverljivo iz Vikiliksa
Pon, 12/06/2010 - 18:02
Da li će „veoma zabavno štivo“, kako ga je nazvao Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, osim uraganskog skidanja prašine sa licemerja svetske diplomatije, u krajnjem bilansu pokazati da je svet slobodniji ili će poslužiti za uvođenje nekih novih „mera bezbednosti“ koje će plebs primoravati da putuje još „strožije kontrolisanim vozovima“
Neočekivano pražnjenje arhive „diplomatske književnosti“ Stejt Departmenta i njeno „stavljanje na uvid“ svekolikom građanstvu planete koje mari za takve skandale (pri čemu se, uglavnom, prenebregava koordinacija sajta Džilijana Asanžea i nekoliko bitnih štampanih medijskih saboraca, listova Njujork Tajms, Špigl, Mond, Gvardijan i El Pais ) postavlja, jasno, lepu zbirku pitanja pred svakog od nas.
Možda vas interesuju tehnički detalji ove „operacije“? Ko je bio „duboko grlo“, a ko kurir? Da li je Asanž zaista seksualno devijantni denuncijent američke bahate diplomatije, jer ne mari mnogo za korišćenje kondoma, ili su mu to naknadno dopisali u dosije „vikiliks“ ne bi li vlast dala standardnu krivičnopravnu podlogu za podmetanje naloga za hapšenje pred nos ovog neobičnog čove
[pročitaj ceo tekst]
Postoji li Internet bez klasičnih medija?
Ned, 11/28/2010 - 18:18
I kad bi Bog lično tvitnuo vest da će sutra da oduva Zemlju, to ne bi bilo značajno dok informacija ne stigne do nekog klasičnog medija. Bar ne ovde i bar ne još uvek.
Kažu da je jedina stvar gora od poraza to što ga morate pravdati i objašnjavati. Uz nešto malo mašte ova rečenica je veoma primenljiva na trenutni odnos online zajednice, ma šta to značilo, prema klasičnim medijima. Naime, svako malo na mreži se pojavljuju članci, beleške, tvitovi, statusi i ostali kaktusi u kojima se, skoro po rutinskoj navici, puštaju bocke na račun tih „pokojnika koji odbijaju da legnu u sanduk.“
To samo po sebi nije loše, naprotiv. Kad se čitava jedna ljudska delatnost, posebno novinarstvo na kojem počivaju mnoge društvene vrednosti, hrabri da obuče novo tehnološko odelo neophodno za preživljavanje u ovom promenjenom svetu, to sigurno zaslužuje aplauze.
Na žalost, uz zalivanje virtuelnog cveća po Fejsbuku, držanje lekcije štampi pre svega, najomiljenija je igra u virtuelnom prostoru.
Kako bi izgledao Internet bez klasičnih medija?
Hm.. da probamo ovako: kad bi ovog časa nestali svi linkovi ka tekstovima iz online izdanja klasičnih medija (štampe, tele
[pročitaj ceo tekst]
Ruke Srbije
Uto, 11/16/2010 - 10:29
Ja za Kraljevo, mi za Kraljevo, svi za Kraljevo
U blizini Kraljeva, u meni nepoznatoj kući koja gleda u otmenu Žiču, proveli su, jednom, vreme zla i neizvesnosti, one godine velikog rata, deda Luka i baba Vidosava i njihove tri kćeri. Četvrtu, moju mati Ljubicu, zbog nemaštine su, nevoljno, poslali kod kume u Banat.
U Srbiji sudbine određuju nesreće, a samo u retkim godinama sopstveni naum i znoj.
I tako je to davno putovanje ratnim vozovima i mene, još nepostojećeg, učilo prvoj lekciji iz bukvara života: Ima nesreće, ali ima i ruke koja će uhvatiti tvoju i spasiti te suvišnog bola.
One noći kad je drhtala zemlja pod ljudima ja sam, da budem iskren, spavao. Nejasno se sećam glasova ukućana i mog mrmljanja da ne paniče. I pokreta ruke ka satu: zašto svi prvo želimo da znamo kad se nešto dogodilo? Ili su mi to kasnije ispričali, pa sad mislim da se sećam, nije uostalom ni važno.
Nesreće uvek u početku izgledaju male, a sreće velike.
Malo mi se pamćenje odužilo pa još držim u svesti zemljotrese u Skoplju, Banja Luci, u Crnoj Gori, u Budimpešti, u Mionici… Trese se Balkan, trese se Srbija uvek, ovako ili onako. Ponajmanje od veselog igranja. Ali
[pročitaj ceo tekst]
Neodoljivi ritam Tvitera – kratki rezovi
Ned, 11/14/2010 - 16:34
O zabranjeni pušenja, Utisku nedelje, hrani, saobraćajnom „čepu“, Al Kaidi i ostalim komadićima razgovora od 140 karata
Miloš Đajić (@milosdjajic), zarobljen u saobraćajnom zastoju nadomak Beograda, sluša muziku u kolima i šalje poruku na tajmlajn Tvitera:
-A lepo su mi policajci rekli da idem na avalski… Tako ti je to kada se pravis pametan…
Koju sekundu kasnije Tomislav Damjanović (@rastko94) predlaže mu da, dok čeka, pređe na bržu muziku. (Zvonko Bogdan ume da napravi dobar štimung, ali ne kada si opkoljen stotinama automobila, pretpostavljam.)
Recimo nagli prelaz na the clash?
Pogodio je!
Uuuuuuu, dje me nadje… obozavam da vozim uz njih, uzvraća tvitom Miloš.
Zemljotres i akcija
Tog dana razmere nesreće izazvane zemljotresom još se samo naziru, ali sasvim dovoljno da se krene u akciju. Tatjana Vehovec (@Mooshema), izvlači suštinu iz razgovora o novogodišnjim honorarima estradnih zabavljača po gradskim trgovima. Uz Balaševića je tog dana bila zalepljena suma od 200.000 eura. Mnoogo, kume… Ispostaviće se da je taj podatak, bio tačan ili ne, povukao voz.
@Mooshema by salemax poručuje:
Saglasna sam. To je moja građan
[pročitaj ceo tekst]
Kratka istorija mog interneta
Ned, 10/31/2010 - 16:29
Ne postoji nikakav online svet. To su samo ljudi koje smo oduvek tražili, ali nije postojao način da ih upoznamo.
Nikada nisam mislio da ću pisati blog. Veoma važne stvari u životu retko dolaze najavljene, uglavnom nalete na vas dok ulazite u prodavnicu po mineralnu vodu, pokušavate da ostavite utisak otvarajući vrata nepoznatoj dami ili kupujete [...]
No related posts.
[pročitaj ceo tekst]
BlogOpen 2010: Analogno linkovanje u Novom Sadu
Uto, 10/12/2010 - 08:48
Zapis sa puta po Blogolandiji
Jedne jeseni sredinom osamdesetih, dok su ove poderane kulise boljeg život još izlazile iz samoupravnih fabrika, a autobus kojim sam putovao ka Novom Sadu šenlučio po starom putu koji spaja Beograd i ravničarsku prestonicu, prvi put mi je sinula misao da je Novi Sad mesto u kojem bih mogao da [...]
No related posts.
[pročitaj ceo tekst]
Petkom popodne, nedeljom uveče
Sub, 09/11/2010 - 14:52
„I don’t like monday“
Dragan Varagić je pokrenuo zanimljivu i važnu temu, a po mom viđenju i „dve u jednoj“. Dakle, koliko smo emocionalno zreli da prepoznamo svoje glavne probleme i izađemo sa njima na kraj, konkretizujući to čuvenim „sindromom ponedeljka“, odnosno odbojnosti mnogih prema danu kada počinje „radna nedelja.“
Ovaj post je tek delom [...]
No related posts.
[pročitaj ceo tekst]
“Krivica” Interneta za prazne kioske – istina ili fama?
Sub, 08/28/2010 - 14:52
Zašto se uporno dovode u vezu Internet i kriza klasične štampe?
Čak i kad sadržaji potpuno liče, uključujući i tačke, zareze, fotografije ili već što god bilo, Internet i štampani mediji ne prodaju istu stvar. Taj privid izbora pravi probleme u shvatanju sličnosti i razlike novinarstva na webu i na kiosku. Drugim rečima, pad tiraža [...]
No related posts.
[pročitaj ceo tekst]
Godinu dana muzike i smeha u Kafeu “Blog”
Sub, 08/21/2010 - 15:01
Povodom godinu dana “Novinarske Patke”
“Pišemo da ne bismo bili sami”
Prošlo je (malo) više od godinu dana od kako se na ovoj adresi ulogorio blog koji upravo čitate. Jedna poseta firmi kod koje hostujem informativni sajt Kovin Ekspres (www.kovinekspres.rs) završila se mojom idejom da formiramo poddomen na kojem ću, tamo jednom, ubaciti neku temu na WordPress [...]
Slični postovi:Godinu dana od gašenja Radio Kovina
[pročitaj ceo tekst]
3 načina da brzo pronađete temu za blog post
Ned, 08/01/2010 - 16:18
Slobodni ste, pred vama svetli monitor računara, već ste podigli ruku da pritisnete prvu dirku, kad…neće! Do maločas vam se činilo da imate svu inspiraciju ovog sveta, ali najednom ste shvatili da, u stvari, uopšte nemate dobru temu za svoj novi članak na blogu.
Nema problema, pokušajte sa „receptima“ koje ćete ovde naći. Ako upale, odlično, [...]
Slični postovi:Jutarnja kafa i blog – prilog uz kroasan
[pročitaj ceo tekst]
Šipka za Teofila, šamar za novinarstvo
Ned, 07/25/2010 - 21:07
Nije Srbiji odavno potrebna novinarska misao, stav, angažman – dovoljna su novinarska leđa, po mogućstvu široka i pogodna za batinanje kao u ovom novom crnom danu naše realnosti
Kazati ono što misliš, a još više napraviti od svojih stavova pismen i smislen tekst koji će se čitati u „javnom glasilu“, dobar je način da čovek neuvijeno saopšti svetu kako vidi i razume nekakav događaj iliti „pojavu“. Ako je autor, pritom, još i novinar, od njega se tako nešto i očekuje. Da li se većina ili manjina čitalaca slaže sa tim, sasvim je drugo pitanje.
Na nesreću, još efektniji i jasniji način komunikacije jeste prenos poruke pomoću dva junaka i metalne šipke. Udarati po leđima kolumniste u osvetljenom noćnom autobusu, u subotu uoči blagdana koji je primetime za plasiranje željene vesti, marketinški je vrhunac drevne veštine slanja svilenog gajtana. S obzirom da sam provincijski skrajnut od beogradskih žurnalističkih abrova, ostavljam mesta i za kakva drugačija tumačenja.
Teofil Pančić piše već dugo kolumnu u „Vremenu“, a to je, po definiciji, najbolji način da navučete sebi na vrat neku nevolju – otmicu, bombu na koji metar
[pročitaj ceo tekst]
Peticija, ostavka i druge komunikacije
Sre, 07/07/2010 - 08:02
Izveštaj o razmišljanjima „objekta“ Patka – podaci prikupljeni putem Googla i ličnog uvida uz poštovanje Zakona o elektronskim komunikacijama
„Za sad je sve u najboljem redu“, rekao je onaj legendarni čistač prozora na neboderima dok je, padajući sa platforme postavljene na pedesetom spratu, proletao ka pločniku pored otvorenog prozora u prizemlju.
„Sve je u glavi“, rekao bi moj prijatelj – ime poznato Službi. Optimizam, bol, euforija, radost, tuga…
U glavi je i etika, u glavi je i racionalno posmatranje sveta oko nas i pokušaj da se ona druga strana ljudskog u nama, tamnija i hladnija, urazumi.
OK, sad malo u rikverc. Ne bi sve ovo bilo vredno bajtova da živim na Rajskim ostrvima i sunčam se spokojan i nedodirljiv. Da ne čitam novine, tu moju prvu žurnalističku ljubav, da ne gledam mali ekran mog CRT televizijskog prijemnika, da nemam neoprostivu potrebu da se smucam po samozvanim društvenim mrežama ili ostavljam ovakve anarholiberalne tekstove na Novinarskoj Patki. Da, pošaljem s vremena na vreme i mejl ili primim poneki, mada je to uglavnom spam, sa čim je, verujem, Služba već upoznata.
Kao miran, ničim izazvan gra
[pročitaj ceo tekst]
