Gramatika, čuveni kamen spoticanja, kada je učenje stranog jezika u pitanju. Koliko puta sam do sada čula, super bi mi išlo učenje stranog jezika da nema te gramatike..., možemo li da dogovorimo par časova da naučim samo gramatiku engleskog, nemačkog,... jezika!

A šta uopšte znači ta reč - gramtika!



Poreklo je grčko, tačnije reč potiče iz stragrčkog jezika, transkribovani oblik bi bio najpre gramma - slovo, grammatike techne , tj. nauka o slovima, veština pisanja slova, konačno grammatikos, sve ono što je u vezi sa slovima.

Još u antičkoj Grčkoj, počeo je da se formira skup pravila lepog izražavanja i formiranja rečenica. Vremenom su ta proučavanja prerasla u naučnu disciplinu pod imenom grammatike techne , konačno je ostao samo pojam gramatika.

Vremena su se menjala, Grke su smenili Rimljani i gramatika je svoj prvi procvat doživela u latinskom jeziku. Tada su uočena pravila, definisana i zapisana. U to vreme učeni ljudi, koji su se bavili gramtikom latinskog jezika, uopšte nisu bili zainteresovani za proučavanje drugih, varvarskih jezika, isključivo su se bavili latinskim. Taj trend se nastavio vekovima, pošto je latinski smatran jezikom učenih ljudi, gotovo sva dela, koja su pretendovala da budu shvaćena ozbiljno su pisana na latinskom. Situacija je počela da se menja tek u 18 i 19 veku. Ali, to nije naša tema.

Nas interesuje gramatika kroz aspekt učenja stranog jezika, tačnije pitanje, koji je metod najbolji za učenje gramtičkih pravila.



Do 60-ih godina dvadesetog veka, kao jedini ispravan se smatrao metod učenja gramatičkih pravila napamet, nakon toga uvežbavanje. Znaći poenta je u poznavanju što više gramatičkih pravila iz stranog jezika i učenju definicija napamet.
1957 godine sada već čuveni lingvista Noam Čomski je napravio revoluciju u lingvistici uvođenjem pojma univerzalna gramatika. Pojednostavljano, Čomski je smatrao da se svako dete rađa sa umećem automatskog prihvatanja i učenja gramatičkih pravila, tako uostalom i učimo sopstveni jezik. Shodno tome, nije potrebno ni učiti gramatička pravila prilikom učenja stranog jezika, već će se ona sama po sebi prihvatiti kroz obrade tekstova, dijaloge i sl.

Vremenom se ipak dokazalo da se ta urođena sposobnost prihvatanja gramatičkih pravila gubi negde u tinejdžerskom uzrastu. Znači vrlo je moguća situacija za decu, da dok su u društvu osoba, koje govore strani jezik, bez ičije pomoći nauče taj, jezik. Kod odraslih to ide mnogo teže.



Dakle, šta nam je činiti?

Ja sam ogorčeni protivnik bubanja definicija napamet. Znači upoznati se sa pravilima uvežbati ih, naučiti neophodni minimum napamet. Tako radim godinama sa svojim studentima i pokazalo se kao uspešan metod.

Težište mora da bude na govornom jeziku. Ne želim da pominjem broj đaka, koji izlazio iz naših škola, koji zna kao pesmicu da izrecituje kako se gradi neko vreme a ne zna ni par prostih rečenica da sastavi na stranom jeziku, koji uči godinama.