Pa kako se osećate vrlopoštovani sugrađani kao akcionari?

Jeste li onako ispunjeni I ponosni što ste konačno i vi akcionari?

Osećate li se moćno, onako kapitalistički silno i oholo, onako bogato i raskošno?

Konačno ste dobili ono što ste 1o, 20 ili 30, pa možda i više godina radili i zaradili.

Postali ste akcionari u moćnoj firmi, gotovo imperiji, punoj novca, kapitala.

Sada se možete buditi onako, nekako kao, ma rokfelerski, bilgejtski, abramovićevski, miškovićevski, šarićki ili već…

Prija zakoračiti na velika vrata i akcionarsko društvo u tom velikom i surovom svetu kapitala.

Ma šta vas briga što je svetska kriza, recesija, dobro, ona je kod nas već prošla, nema veze, vi se sada svakako osećate bogovski, kriza vam ništa ne može, pa akcionari ste, eheheeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeej.

Evo već danima i nedeljama ministri i njihovi sekretari, službenici, bankari i druge birokrate se trude da vam olakšaju prodaju velikih deonica čiji ste vi vlasnici.. Ubeđuju vas i sugerišu, nude i upućuju šta vam je činiti sa velikim kapitalom, velikim bogatstvom. Pune se i novine, a na televizijskim prijemnicima, naših malih, sada već i velikih plazma ekrana nas uče da tako i tako, ovako i ovako, naravno sa minimumom provizije možemo silne akcije da…

Par akcija po par stotina dinara i još da vam izračunam koliko vekni hleba možete da kupite.

E, neću da vam računam.

Jednom sam vam već napisao da mi matematika ne ide, a i baš me briga za vas.

I ja sam akcionar, a to tako gorko, pogreših, tako gordo zvuči.

aleandro minore