Dosadan sam vam sa EM EM EFOM?

Ma nisam ja doosadan, već je EM EM EF dosadan.

Taman pomislimo da smo se sa njima dogovorili, usaglasili, ispotpisivali, da smo im konačno i leđa videli, da smo ih se otarasili te da ih skoro neće bit, kad ono, hopa, evo njih ponovo, nasmejani i orni, svežiji i halapljiviji no nedavno.

Ne prođe ni pola godine, ma ni predahnuli nismo, kad evo njih iznova.

Ekipa standardna i nikako mala, ali uverk nasmejana. Valjda im lepo ovde kod nas.

Prvo počinju sa razgovorima, potom pred-pregovorima, potom preliminarnim pregovorima, zatim usaglašavanjem i konačno potpisivanjem obaveza sa obe sttrane i sve to već godinama.

Oni nama kredite, mi njima zamrznute plate, a trebalo bi da svi budemo zadovoljni, samo ne znam kako?

Izgleda da se njujorčanima dopala Srbija, dopadaju pregovori, kao da jedva čekaju da se ponovo vrate u lepu našu (pa ako ima lijepa njihova, valjda ima i lepa naša) i da uspešno nastave sa narednim pregovorima.

Ma odomaćili se ovi Amerikanci iz EM EM EFA ovde kod nas, pa bi najbolje bilo da im se obezbedi odgovarajući smeštaj, nikako apartman u luksuznom hotelu sa pedeset zvezdica, već neki etno smeštaj u nekom selu oko glavnog grada, pa da naredne razgovore i pregovore započnu sa ljutom šljivkom i slatkim od malina, da nastave sa jagnjetinom i jaretinom, prasetinom i roštiljom, čorbama i prilozima, salatama i vinima, uza naravno nasmejane domaćice i koješta još.

Pregovori bi uspeli, siguran sam, a pregovarači bi se odmrzli.

aleandro minore