Kao džak pun perja

Gago moja, ja mislijo ti neces vise da dodjes, cuo sam sta te trefilo od tvoji’ e, jebi ga, taki je zivot, proklet. Ja se sve cudijo i krstijo i levom i desnom, Boga mi, nisam mog’o da verujem sta mi ljudi vele. Pa zar tako da R. postupi prema tebe? cccc… sramota… gre’ota od Boga. A tvoj ga pokojni otac mlogo pomag’o. Au, kak’i ga jadi spopadose da sve tvoje otme i pokrade!? Ne valja mu, ne valja, oteto je prokleto. Sramota. Nemoj mi se sikirati, ziva mi bila sto godina, nemoj ‘leba ti, to je na nji’ovu dusu.
Kad god ga strevim on kaze – idem da prodam, to je Gagina ocevina, da joj pos’ljem kaki dinar. Jes’ ociju mi, sve tako je pric’o narodu po selu, mi sve mislili da on ljucki, k’o rodjak, kad ono, sve trp’o u dzep…ccc… auu… ko bi rek’o da je R. taki covek. Ma kak’i covek – necovek! Bijo Velisav onomad i pita ga – je li R. kak’a je suma Gagina, on veli – nikad bolja, idem da joj isecem pedeset kubika, da prodam te da joj pare pos’ljem, mlogo ona mene valja, i ja se grejem otale… eto tako pric’o, nema dvajes dana. E, rano moja, sta goni coveka na tak’a zla!? Ja to nisam verov’o, neg’ dodje mali Nenad i kaze – deda, R. svu Gaginu sumu isek’o i prod’o drva, nije ostalo nista, ja velim moz’ biti da si ti tako kaz’la kad Nele kaze – ma, jok, deda, ne zna ona za to, javijo joj onaj iz Beograda sto ima gor’ vikendicu da je suma posecena, kad i’ ona zvala na telefon oni nece da se jave. I tako bi. Posle cujem da unuku kupuju kola. Eto! Sta mores? Posekli pa gotovo. Ono, k’o na primer, ti si jedinica, nemas rodjenije brace, tako nije smeo da postupi…eeee, jebem te, zivote. Nego, da ti kaze tvoj deda Rata, d’ uzmes to i da prodas sve, nemoj da se pregonis sa nekrstima kad te kradu, prodaj i turi pare u dzep a vode dodji kad goj mognes, tebe nema koji ne ceni i ne postuje, ja ti kazem k’o najrodjenijem. Kad sam ja to oprico babi, plakala je, kaze – jadi ga napali, kako je mog’o tako, di ce mu dusa? Eto. Pusti to i teraj dalje. Znam ja kako je sad tebi, tesko, kad covek trpi, danas pa sutra jopet, pa jopet, k’o kad trpas u dzak pun perja samo sto ne prsnes…Al’ nemoj, batali! Goni govna, da prostis!Svako ‘oda sa svojim gre’ovima, pusti. Ako budnem ziv, docu ti u Beograd kad budne u Milkine ceri svadba, doce po mene i babu limuzinom pa cu da dodjem kod tebe, rano moja, jabuko moja! Sva si nalik na tvog oca! Eto, jos cemo se mi, more, razgovarati, neka dusmana! De, popi’ i ti gutljajic, nije mlogo ljuta, valja se za nervozu… zivela mi sto godina!