Vreme prolazi, ali uspomene ostaju.
Tako je ispalo nebrojano puta do sad, pa je tako i ovaj put bilo. Naravno pricam o Blog Open-u koji je odrzan proslog vikenda u nasem gradu, lepom Novom Sadu (to je tvrdjenje pesme, nije konkretno moje, ali se slazem sa tim). Sto se tice samog tehnickog dela, odrzan je od 9.10. i 10.10 u Sportsko poslovnom centru Vojvodina (poznatijem kao Spens). Pored toga moram pomenuti, tj u neku ruku i da se pohvalim da sam ja dao svoj doprinos organizaciji gore pomenute manifestacije. Igrom slucaja sam se prijavio kao volonter u zelj da na bilo koji nacin pomognem svemu tome, i moram priznati da je to bila jedna od boljih odluka koje sam doneo.

Sto se tice mog konkretnog rada necu mnogo o tome, samo bih pomenuo da sam (igrom slucaja) radio ono sto nikad u zivotu nisam radio, ali me je privlacilo. Posto je u zadnjim trenutcima Bojan izabran za voditelja programa, ostalo je upraznjeno njegovo mesto i na taj nacin sam ja postao zaduzen za zvuk, koji je Bojanova specijalnost. I ovom prilikom bih hteo da mu se zahvalim na pomoci i svim savetima koje mi je dao, iako je on to u svom blogu nazvao ispadima. Naravno bili smo pri ruci i za raznorazne druge stvari oko organizacije, ja sam licno uzivao u stvarima oko tehnike, verovali ili ne, razvljacenje kablova ume da bude pravo uzivanje

Sam program predavanja se malo razlokovao od unapred isplaniranog, faktor vremena je verovatno uticao da se planirane radionice izbace i pretvore u “obicna” predavanja. Moje licno misljenje da se na taj nacin neka od predavanja ostavila drugaciji utisak posto su planirana kao redionice ali nije to toliko strasno. Jedna od bitnijih stvari je da je ipak postignuta raznovrsnost, moglo je da se nadje ponesto za svaciji ukus, tako da su na kraju posetioci kojih je bilo u lepom broju, po nekim informacijama preko 150 u sali i preko 750 koji su pratili predavanja preko streaming-a i ucestvovali u diskusiji preko tvitter-a. Tvitter je bio jedan od glavnih sastojaka koji je koriscen za ovogodisnje “zakuvavanje” kako je glasio ovogodisnji moto skupa. Od raznih dogodovstina vezanih za gore pomenutu socijalnu mrezu, pomenuo bih trazenje bezicnog mikrofona koji je nekim cudnim okolnostima bio izgubljen u publici .. ili trazenje rezervnih baterija za mikrofone u toku predavanja. Naravno dogodovstina je bilo jos mnogo vise, ali prosto je nemoguce sve to docarati recima ili bilo kakvim prenosom. Jedninstveni osecaj kada upoznate ljude sa kojima ste u kontaktu maltene svakodnevno, upoznavanje “lice u lice”, trenutak kada svi oni avatari ozive i postanu ljudi od krvi i mesa je prosto neporcenjiv, ma koliko se trudili na ovaj nacin i ja ili bilo ko drugi .. jednostavno to se mora doziveti.

Ovom prilikom nebih izdvajao nikog posebno, posto niko nije zasluzio da bude preskocen, sto bi se nemiminomno desilo.
Nebih dalje duzio, pozdravio bih sve ljude koje sam upoznao ovom prilikom prvi put kao i one koje sam video po prvi put u RL. Nadam se da ce biti jos dosta prilika za druzenje kao sto je bila ova i da cemo se jos dugo dugo vremena citati.

Pozdrav svima
L.