Ludog li vremena danas! U podne, šetnja na keju, Leci i ja sa kučićima. Skuvali se svi četvoro. Bila sam mokra, do gaća.

Stigla kući, ne mogu da se rashladim. Predveče se natuštilo, počelo da grmi, seva opalila pljuščina. Gledam na tv, Kraljevo naderalo od leda. I uvek, kada čujem i vidim led, setim se starog vica:

Napolju tuče led, tip utrčava u autobus i odvali:
- Jebena vremena!
Jedna gospodja, fina, uzvrati mu:
- Gospodine, nemojte biti tako banalni!
Tip, besan:
- Ma kakve banane lutko, napolju pada led ko moja jaja!

Ha, izvinjavam se gospodjama i gospodi, ali, nevreme je učinilo svoje

I onda, opet, sunce! Trenutno, seva i grmi a ja se spremam da izvedem Tedija napolje. Nadam se da neću proći sa razbijenom glavom ako krene da „tuče“ sa neba“.

Nema veze, sakriću se ispod drveta, kažu, neće grom u koprive!