Vi ste ovdeNIštavilo
NIštavilo
Ruke su teške, da na oslonac misle,
Noge ukopane u pesak duboko.
Plamičak koji na vetru leluja,
A posmatra ga sivi soko.
Vetar sa sobom strahove nosi,
Uz vetar brže protiče vreme,
Taman kada se zapitaš ko si,
Usne se ukoče i postanu neme.
Tišina i pesak, oblici razni,
Veliko svetlo, drhtavo ništavilo.
Čekamo da se plamičak ugasi,
I to je jedno jedino pravilo.
Noge ukopane u pesak duboko.
Plamičak koji na vetru leluja,
A posmatra ga sivi soko.
Vetar sa sobom strahove nosi,
Uz vetar brže protiče vreme,
Taman kada se zapitaš ko si,
Usne se ukoče i postanu neme.
Tišina i pesak, oblici razni,
Veliko svetlo, drhtavo ništavilo.
Čekamo da se plamičak ugasi,
I to je jedno jedino pravilo.
[PROČITAJ I KOMENTARIŠI ORIGINALAN TEKST NA SAJTU AUTORA]
Podeli sa drugima:
Tekst preuzet preko RSS sa čime se autor složio kad je prijavio blog.
Za sadržaj teksta ne odgovaramo, odgovoran je autor istog sa gore pomenutog linka.
Strogo je zabranjeno objavljivati tekstove sa blogovnik.com bez dozvole autora teksta ili ako je drugačije označeno na njegovom blogu!
Za sadržaj teksta ne odgovaramo, odgovoran je autor istog sa gore pomenutog linka.
Strogo je zabranjeno objavljivati tekstove sa blogovnik.com bez dozvole autora teksta ili ako je drugačije označeno na njegovom blogu!