je nesumljivo da se navata riba pa da se ispeče. E, to nam na Braču nije u potpunosti uspelo. I pored nizijskih, kontinentalnih priprema u vezanju udica, plovaka i olova kod kuma na salašu, kad smo se boli i pslovali kroz naočare koje povećavaju oči, kada smo mrmoljili mantre… Ni pored svesrdnog zalaganja pecaroša svih uzrasta i polova, idealnog mola za pecanje „na prst“, mora bistrog kao svarovski… Slabo. Čak ni moja polomljena leva gornja jedinica s vrhom u mekom olovu, nije pomogla da navatamo dovoljno ribica da bi smo se najeli. Četiri smokvice*, jedna vraćena, a jedna brutalno obezglavljena jer je progutala udicu do želutca, jadnica, i jedan fratar ili špar, tako nešto, valjda.
Ja sam, neteško predviđajući rezultat, kupio nekoliko svežih skuša/lokardi, porcijaša, i pola kile liganja ucelo. Smrznutih. Sasvim su dobre. Samo ih ne treba ubiti od pečenja i sve će biti OK i sa smrznutima.
Prošle godine smo napravili punjene smrznute lignje Dalmatincima, i pohvalili su nas, čak su i mislili da je to fina i meka lignja iz starog dobrog Jadrana, a ne ona grozna gumasta tvar iz Ledo škrinje. Malo smo zamuckujući, kašljucajući i nemušto se pogledavajući priznali da nije bilo svežih jadranskih i junačkih, hrvatskih, lignji na pijaci, pa eto nama dobre i smrznute.“Ako nećete vi … ?“
Skušu se treba očišćenu i malo zauljenu baciti na najljući žar od borovog granja, sačekati da joj malo pocrni koža, okrenuti, kratko propeći da opet malo zagaravi, i ona će ostati ukusna, sočna i taman pečena. Soli, limuna, ulja, peršuna, belog luka nalivati posle, jer taj sav premaz kojim su ga umakali zalivali i šljapkali vajni morski majstori gradela, ostane spolja, na koži koja je nejestiva. Malo toga dođe do mesa. Samo se pravi dimčina od zgorenog ulja, koja služi da komšiji da do znanja šta se događa, da turisti pusti slinu i da se više bevande može popiti u toj vatri i pari. Ah, da, dim od polusagorenih organskih tvari je i kancerogen prilično.
Naše ribice su bile simbolični znak pažnje i žrtva Posejdonu i Bahusu pride. Nisu bile loše. Nešto kao jegulja su smokvice, a fratrić je bio delikatesan.

* Naziva za ove ribice se sećam od pre jedno 25 godina, dok smo pecali blizu Lore u Splitu, tako su nam, valjda, domorotci,( Iliri x Rimljani x Sloveni) rekli, tako da nisu potpuno pouzdani.

Tweet This Post