Sve je to umetnost, neko bi rekao. I ja se apsolutno slažem sa tim, samo što su neki muzičari u kreiranju omota za svoje albume otišli toliko daleko da su im ciljna grupa postali metal-gay-satanisti ili neka veoma slična kombinacija. I to nije loše, samo što ih ja ne bih zavoleo na prvi pogled. U najmanju ruku je čudno. A o čemu pričam? O ovome:

Slobodno možete glasati za vama omiljeni omot, iskren da budem, i ja imam nekoliko favorita. Uživajte!

Izvor