O talentima, guslanju i hendikepu

            Svim srcem sam navijala za njih. Teško da mogu da se pohvalim da sam redovno pratila sve emisije, ali kad sam videla plesni duo koji čine dečak i devojčica sa slušnim hendikepom, nešto se u meni steglo. Znala sam da sa njima takmičenje kakvo je do tada bilo, prestaje da postoji. I dalje želim da pobede moji klinci, ali ne mogu da zucnem protiv ovo dvoje. I to je tako prošlo. Jeste, par koji pleše uz muziku koju ne čuje, na kraju je pobedio.

            Ove godine nisam ni želela da gledam serijal. Ali slučaj je hteo da naletim na Bojanu Stamenov (jednu od učesnica) i to baš na moj rođendan u Požeškoj ulici u Beogradu. Pevala je sa Biserom Veletanlić, što je za mene bio savršen poklon! Ako kažem da devojka bukvalno izuva svojim glasom, gađa direktno u centar bića, talasi stižu do peta, bio bi to skroman opis emocija koje ova vanserijski talentovana devojka budi.

            Stiglo je i finale. Bojana je za mene izraziti favorit, mada teško da mogu bilo šta loše da kažem i za ostale finaliste. Ukusi su različiti, tačno za toliko sam i ja pristrasna. Njeno pevanje je skroz po mom ukusu.

            No, tu je (ponovo) par, koji ovog puta čine brat i sestra, od kojih mi je stomak opet u grču. Zašto? Zato što devojčica svira gusle (???), a dečak harmoniku. Zato što su se dosetili da kombinuju tradicionalno (guslarsko) zapevanje i klasičnu muziku, kao i dobro poznate pesme poput one - “Igrale se delije”. I sve obučeni u narodnu nošnju. Kakav promućurni bućkuriš!

            U njihovom slučaju daleko zanimljiviji je momenat sklonosti ka takvom muziciranju, nego talenat. On je u potpuno drugom planu.

            I ponovo patos. Vrata se zatvaraju. Teskoba. Napetost i zebnja su se opet pokazali opravdanim. Mala guslarka sa bratom – pobeđuje!

            Da li je moguće da su ova dva para sasvim spontano pobedili? Imam debele razloge da sumnjam u to, pa mi se onda nameće još značajnije pitanje: ko je u celoj ovoj priči zapravo hendikepiran? Ako sam ja, kao gledalac, slutila već u toku takmičenja ko će biti pobednik i to iz čisto racionalnih razloga, nevezano za talenat kandidata, šta onda reći za celo takmičenje? Sprdačina? Važno je pojaviti se, učestvovati? Nema šta, još jedna surova lekcija za mlade i veoma talentovane ljude u Srbiji.

            Da budem skroz jasna – ja JESAM za nagrađivanje i afirmaciju onoga što to zaslužuje, ali nikako tako što će se stvarati novi hendikepi. Nikako!