Ivan Ćosić je napisao tekst “Finalno ogoljavanje” koji me je naterao na razmišljanje. Uspelo mu je to po drugi put. Prvi put sam se raspisao u komentarima za članak, a ovaj put sam se raspisao i više nego prošli put pa sam rešio da odgovor postavim na svom blogu.

Slične probleme koje je on naveo sam imao i kada sam ostavio cigarete. Onoga trenutka kada sam ugasio poslednju cigaretu sam se preznojao i počeo da se tresem. Nije to bila nikotinska kriza, jer sam upravo ugasio cigaretu. To je bio trenutak kada sam se suočio sa strahom. Kao da je to zapravo bila kula od karata koja je sada pokrenula sve ostalo. Jednostavo se ceo sistem urušio sam u sebe. Kao da je nešto u vama zamrelo.

Prvi dan sam preležao u krevetu, i opet ne zbog nikotinske krize već zato što sam se bojao da se suočim sa bilo čime. Ali već sutra sam se osećao sjajno i iz dana u dan sve bolje i bolje. I onda konačno počneš da dišeš punim plućima. Ali do toga je prvo trebalo rešiti neke stvari u glavi…

Ogoljavanje i začarani krug

Prilikom ostavljanja nikotina sam uvideo da mi je on pružao “Nevidljivi štit”. Kao da mi je to davalo neku moć sa kojom sam umeo da se sakrijem i postanem nevidljiv kada treba da se suočim sa strahovima. Uzmeš cigaretu i sve je nestalo… ma daj… top šop magične krpe…

Naravno, sve od čega te je on štitio jeste da progledaš i uradiš bilo šta. Najstrašnije je kada uvidiš da štit nikada nije ni postojao. Da si bio u mraku i propadao kroz ambis. Sam si sebe sakrio od svih u neki lažni svet u kojem si nedodirljiv, svet u kojem (ne) živiš.

Zapravo treba prekinuti začarani krug u kojem veruješ da te taj “Nevidljivi štit” zaista čuva od svih problema u životu. Jer kada se suočiš sa time, onda ti treba čuvar (nikotin) više nego bilo kad, a čuvar na kojeg si navikao više nema.

Tada treba skupiti snage pa priznati sebi i sve ostale poraze, jer kada spustiš gard pripremi se za suočavanje koje si odlagao nebrojeno puta i toliko dugo. Zapravo je to ono čemu bi trebali da hrlimo i rešimo se svake muke što pre, ali time narušavamo sav “konform” beznađa i laži koji on pruža.

Ovisnik i pravi trenutak

Nisi prestao biti ovisnik onoga trenutka kada si bacio drogu, čovek toga nije svestan jer je problem na drugom mestu. Nisi ti ovisnik jer nisi svestan da ti to narušava zdravlje, i malo dete je toga svesno. Ovisnik si jer negde duboko u sebi veruješ da ti to zaista pomaže, da ti zaista znači i da bi bez toga ne bi mogao da se boriš kroz život.

Kada si ovisnik ti si prevaren, ali je laž toliko dobra da je ona za tebe postala istina.

Naravno, pravog trenutka nema i nikada ga nije ni bilo. Za takve stvari nema izgovora i nema odlaganja. Nikada ti neće biti lakše i nikada neće biti povoljnijeg trenutka. Postoji samo jedan jedini, a to je upravo sada.

Ali to je teško…

Naravno da nije lako, ali ma koliko teško bilo, daleko je lakše nego nastaviti živeti u zabludi. Lakše nego što se to ikome čini. Najmaji problem u celoj priči mi je bio to što sam prestao da pušim. Problem je to što stvarnih problema niste svesni, problem je u zabludi, problem je na drugom mestu ne cigareti. Problem je strah i za to nam treba izgovor, “nevidljivi štit”…

Nisi slab ili glup, svako je dovoljno pametan da to što radi nije dobro. Problem je što si ćorav, slep i gluv jer imaš “nevidljivi štit” koji je uspeo da te slaže. Sakrio je istinu od tebe. Kada je ne sakrije dovoljno dobro, onda uzmeš još…

Citat za kraj:

U praksi sam shvatio da nije baš poželjno otkrivati mnogo ono što planiraš da radiš.

Ovo je mnogo istinito. I verujem da je moje prikrivanje planova bio i jedan od glavnih razloga zašto sam i uspeo. Smanjio sam strah od poraza jer je to bitka u meni, a ne TV show za druge. Nisam želeo ničije mišljenje u vezi toga, ni pozitivno ni negativno. Želeo sam nešto da uradim i fokusirao se na rešavanje problema, a ne na okruženje. Nisam čak imao ni neke pripreme, bukvalno sam prelomio.

P.S. Koliko se ove stvari podudaraju sa problemom gojaznosti, nisam siguran jer nemam lično iskustvo sa time. Ali si me podstakao da iznesem svoje suočavanje sa svojim zlom u stomaku u nadi da ću nekoga podstaći da se pokrene, kao što vidim da si ti podstakao druge.