Ovu kratku rečenicu uzvikuju momci na buvljaku subotičkom. Gaće, gaće, ajde ajde, pala cena; čarape, čarape, ajde ajde, pala cena! Naravno, poput veštih (dobrih?) trgovaca, isprva udarili cenu da glava boli, da bi kasnije spustili na „pala cena“! Možda je pojeftinio nameštaj, tako da sada možemo navaliti na menjažu dnevne sobe, kuhinje, dečje sobe… jasno je da mislim na nameštaj. Dakle, pala cena, padaju oni koji vode zemlju, i nemojte sad pomisliti da će biti izbora pre Nove godine. Jok, bre! Niko nije lud da se igra s’ vlašću, naročito partije na vlasti.

Nikako da se cena telefoniranja mobilnim vrati na onu prvobitnu, bez deset posto nameta za džabalebaroše. Ministarka obećala ko zna kada da će pojeftiniti internet, ne bi li malčice uvećali naše prisustvo na web stranicama. Kada čujem onog gospodina generalnog za struju koju trošimo, molim se bogu da mu plata bude primerena našim uslovima, kada već kaže da nije u redu da je kod nas najjeftinija struja, a on ipak kući nosi evropsku platu. Bude li se obistinilo da će, kako kaže, elektroprivreda imati milijarde i milijarde dinara gubitaka ako cena struje ne poskupi, mislim… treba ga šutnuti, dati mu otkaz, jer za onoliku platu ne zna upravljati elektroprivredom. Pare, pare, traži pare da ne propadne! I mi tražimo pare i pare kako bi smo bili u prilici da platimo troškove života, između ostalih i tu njegovu nisku cenu struje. I sad što sam ljut na njega… mislim… ajde bre, jer kada vidim privatne pekare u kakvim kućerinama žive a kukaju da rade sa gubicima, mislim… prestaću da kupujem hleba, ne treba mi više mleka, ne treba mi ni mesa, nit’ krompira, ne treba mi jeftine struje, jeftine vode koju „proizvodi subotički vodovod; neću ispuštati prljavu vodu u kanalizaciju, jer su kojekakvi tipovi kao gradili prečistač… Mislim, pala mi je cena!
JASIKEVIČEUS GRANDE