Kako i ne bi kada sam na lutriji dobio gomilu para, izrasli mi novi zubi, kosa postala bujna i vratila se boja u nju, najlepše žene se motaju oko mene, juče kasno popodne završio roman u nastavcima zbog kojeg se potukli najcenjeniji izdavači, apetit moj je na nivou dvadesetogodišnjaka: u ponoć pojedem brdo slanine sa po kile ‘leba i crnim lukom veličine pesnice Kasijusa Kleja, a posle spavam ko desetomesečna beba nakon celodnevne dernjave…

Iznenada, mal’ne preko noći, prestala kostobolja, išijas i utrnulost nožnih prstiju; evo, juče prestao i sneg da pada, Elektrodistribucija vratila višak para što sam ih greškom uplatio, sa telefonskim linijama i internetom nemam nikakvih problema, provajder radi k’o nikad do sada, i pomalo me već ‘vata dosada, jer sve ide kao podmazano; pre deset minuta dobio sam mejl sa molbom da postanem počasni gradjanin grada, taksisti se utrkuju koji od njih će što besplatnije da me vozi, i… keve mi, mogao bih dva dana pričati o ovoj lepoti samo da danas nije prvi april!

Stevo Valjić prvi dan u aprilu Subotica