Ponovo na nogama

  Kakav divan dan, castio sam sebe jednom setnjom. Na nebu sivi oblaci, prate moje kretanje. Kao da su znali bas danas da se okupe i da me gadjaju sitnim kapljicama, da me kazne sto sam ponovo na nogama. Ne, nije im uspelo. Meni je kisa prijala. Danas sam vratio stare tablice, ali nove nisam uzeo i necu ih ni uzimati, resio sam da ponovo budem pesak. 

  Mnogo je kapi palo u casu pa se casa prepunila, ali o njima necu da pisem. Nakada je automobil bio luksuz, stvar prestiza i statusa. Vremenom se situacija menjala, pa je svako mogao da ga kupi i tada je postao potreba.
Sada se opet situacija menja, pa je postato luksuz, bar za mene. I tako ja odlucim da se luksuza resim, skinem mu tablice i parkiram ga. Kakva ga sudbina ceka? Videcemo. Jedino ja nemam vise troskova oko njega, a oni nisu bili mali.

  I sada nastaje nova situcija, bez automobila je tesko ici u ribolov, zar ne? I uklopilo se. Nisam do sada izvadio ribolovacku dozvolu, tek sada necu da je izvadim.  A razloga ima dosta, nabrojacu samo neke.
  -kazu da je jedinstvena za celu teritoriju, a nije 
  -kazu da vazi kalendarsku godinu, a ne vazi
  -kazu da je cena jedinstena, a postoje i doplatne i da ne nabrajam vise.  
  Neka mesta, na kojima sam ja voleo da pecam, ali ne samo ja vec velika vecina ribolovaca, zabranjena su i za pecanje i za kampovanje. Taj prostor je namenjen deci i hendikepiranim osobama, postavljena tabla sa obavestenjem. Lepo je sto se brinu i ja to podrzavam, ali ...

Uvek postoji ALI, na toma prostoru se odrzava takmicenje ribolovaca??????? Za njih zabrana ne vazi????
I na kraju ja se nadam da je gaf, slucajan, nenameran propust ljudi koji su bas taj prostor nemenili deci jer se od table sa obavestenjem na nekih tridesetak metara nalazi  spomen-ploca mlade osobe, deteta, koja se bas tu udavila???

  E sada dodjosmo i do pitanja sta dalje sa ovim blogom? Nema svrhe pisati o ribolovu a ne ici u ribolov, zar ne? Tako da sam odlucio da je ovo moj poslednji clanak na ovom blogu. Blog ce ostati, jer ima posetu, kao neki moj mali doprinos ocuvanju prirode. 
  Neki su mi rekli da sam zavisnik od interneta, ja im porucujem, nisam. To je dokaz da me ne poznaju. Vec sam poceo sa gasenjem nekih mojih sajtova, a mozda cu ukinuti sebi i internet.
Ha ha ha, mozda prelazim na golo prezivljavanje.
  Dragi moji, lepo je bilo dok je trajalo.

  Puno pozdrava, sve najbolje vam zeli u zivotu Talas.