Bio jedan mali dečak koji je imao lošu narav. Otac mu je dao vreću punu eksera i rekao da svaki put kada pobesni i izgubi kontolu nad sobom , ukuca jedan ekser u ogradu.

Prvoga dana dečak je ukucao 37 eksera. Tokom sledećih nekoliko meseci on je naučio kontrolisati svoj bes, i broj zakucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati narav nego zakucavati eksere u ogradu.

Napokon je osvanuo dan u kom dečak nije zakucao ni jedan ekser. Otišao je ocu i rekao mu kako tog dana nije pobesneo. Otac mu je tada odgovorio:
- Svakoga dana kada uspeš kontrolisati svoje ponašanje, iz ograde isčupaj po jedan ekser.
Dani su prolazili i jednog dana dečak je rekao ocu da je izvadio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao:
- Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda više nikada neće biti ista. Kada u besu kazes neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao sto su ove rupe u ogradi. Možes čoveka ubosti nožem i izvuci nož i posle toga nije vazno koliko puta kazes da ti je žao, rane ostaju.

Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička. Prijatelji su vrlo vredan dragulj, oni čine da se smešiš, ohrabuju te da uspeš u nečemu, oni su spremni da te saslušaju, da podele tvoju bol, imaju lepih reči za tebe i uvek im je srce otvoreno.

Vladimir Burazor

Buki blog