Juče je Đo išao da kupi novu pastu za zube. Juče smo izašli i popili koju sa prijateljima. Jutros je Đoova mama ušla u sobu u 09.45h.

• Samo da vidim da li ste dobro . . . svako jutro ustajete u 8h, a sada ste baš produžili . . .

Prolazi pored kreveta do prozora, da podigne roletnu i otvori isti. Čist vazduh ispunjava sobu i olakšanje dubokim udahom mi daje snagu da promrmljam:

• Malo smo se uspavali . . .

Đo sve ignoriše i drema.

Kanim se da ustanem i odem do kupatila.

On ustaje, ja za njim. Ulazimo u kupatilo i odlazim do umivaonika. Gledam se sanjivo u ogledalu, uzimam novu pastu za zube i cedim je na čestkicu. Puna tuba istiskuje poveliku količinu zelenkaste gnjecave smese.

Stavljam četkicu u usta i počinjem intenzivno da trljam. Čudan i nesvakidašnji ukus mi ispunjava usta.

• Ova pasta ima ukus Denim-a.

Đo prilazi komentarišući:

• Uzeo sam eukaliptus, ne znam kako misliš ukus Denim-a?

Uzima tubu u ruku i počinje histerično da se smeje. Kroz smeh jedva progovara: “Pljuni, pljuni!”

Sanjiva nisam primetila da na tubi piše: PASTA ZA BRIJANJE.

*Slika preuzeta sa sajta  femina.hr