Poznati nemački pisac čije smo knjige gotovo svi iščitavali diveći se njegovom literarnom talentu da nas “priveže” za knjigu sve dok je ne pročitamo celu, od korica do korica, kako se počesto kaže u “jednom dahu”.

Pored mnogin napisao je i knjigu “Na zapadu ništa novo”.

Dobro je se sećam, uz pretpostavku da znam koji su se to događaji sa “zapada” reflektovali na njega pa je sjajnu knjigu sročio.

Na stranu to što Remark uopšte nije bio Remark već Kramer, što je morao svoj identitet upravo od svojih da krije, dajući sebi pored pseudonima i imena Erih, pride i majčino ime Maria.

Treću smo nedelju u Novoj, navikavaju nas kataklizmičkoj 2012. godini i gle čuda, na Zapadu zbilja ništa novo.

Ekonbomsko nazadovanje, da izbegnem propadanje moćnih zapadnih zemalja se neumoljivo nastavlja sa nesagledivim posledicama.

U Novoj godini pored već ekonomskog sunovrata Španije, Italije, o Grčkoj da i ne zborim, kao i o onim sitnim čvarcima koji čine EU, našla se i Francuska.

Za ime Božije, da li je moguće, da je od dva kormilara Unije jedan dobio manji rejting, a da zajedno sa opnim drugim ponosnim kormilarom tako zdušno duva u ta plava jedra sa valjda 27 zvezdica.

Nadam se da ta dva oka u jednoj glavi neće doživeti sudbinu onih predhodnih očiju, ali se vidovitost Remaka-Kramera tako jasno ogleda u događajima čiji smo svedoci.

Evo me gde se pomeram sa mesta i pljuckam kjraj sebe.

Ma ne ponovilo se !!!

aleandro minore