Ja za Kraljevo, mi za Kraljevo, svi za Kraljevo

U blizini Kraljeva, u meni nepoznatoj kući koja gleda u otmenu Žiču, proveli su, jednom, vreme zla i neizvesnosti, one godine velikog rata, deda Luka i baba Vidosava i njihove tri kćeri. Četvrtu, moju mati Ljubicu, zbog nemaštine su, nevoljno, poslali kod kume u Banat.

U Srbiji sudbine određuju nesreće, a samo u retkim godinama sopstveni naum i znoj.

I tako je to davno putovanje ratnim vozovima i mene, još nepostojećeg, učilo prvoj lekciji iz bukvara života: Ima nesreće, ali ima i ruke koja će uhvatiti tvoju i spasiti te suvišnog bola.

One noći kad je drhtala zemlja pod ljudima ja sam, da budem iskren, spavao. Nejasno se sećam glasova ukućana i mog mrmljanja da ne paniče. I pokreta ruke ka satu: zašto svi prvo želimo da znamo kad se nešto dogodilo? Ili su mi to kasnije ispričali, pa sad mislim da se sećam, nije uostalom ni važno.

Nesreće uvek u početku izgledaju male, a sreće velike.

Malo mi se pamćenje odužilo pa još držim u svesti zemljotrese u Skoplju, Banja Luci, u Crnoj Gori, u Budimpešti, u Mionici… Trese se Balkan, trese se Srbija uvek, ovako ili onako. Ponajmanje od veselog igranja. Ali nađu se tu i ruke da pridrže nevoljnika kad krene bujica. Samo te ruke ponekad treba dozvati, a ovaj tekst je jedan od načina.

Slike katastrofe video sam kasnije, čuo brojke, slušao, ovako iz daljine, glasove stradalnika. To je nešto poput zakona prirode: sad prinosiš čašu sa vodom ustima, a već naredne sekunde sve je oko tebe drugačije nego u času kad si tu čašu podigao. Rukom.

Samo treptaj deli svakidašnjicu od sloma sopstvenog života. I mnogo truda da se taj ili drugačiji i bolji život, iznova izgradi.

Ne želim da vas namučim teškim rečima. Naprotiv!

Skrećem vas samo pažnju, kao što to ovih nedelja radi i cela srpska blogerska zajednica, da je osmišljen način da se stradalnicima pomogne što brže i što lakše. Da zimu dočekaju pod krovom, a ne pod snežnim nebom.

Sa desne strane ovog teksta videćete baner – sliku po kojoj možete pritisnuti kursor. Otvoriće vam se svet sajta www.jazakraljevo.rs. A tamo ćete naći i potpuno objašljenje u kojem piše i ovo:

„Srbija je mala. Svi smo mi komšije.”
Ovaj veb-sajt je projekat Internet zajednice, osmišljen kao oglasna tabla koja omogućava da se brzo i jednostavno sazna gde fali cigla a gde crep. Ko ima manjak vode, a ko višak snage. Ko kome gde i kako može najefikasnije da pomogne. Preko ovog sajta Kraljevčani mogu brzo i jednostavno da dojave konkretne probleme i da se obrate za pomoć.

Iza ovog sajta ne stoji nikakva vladina ili nevladina organizacija, već članovi Internet zajednice iz cele Srbije koji svojim prijateljima i komšijama iz Kraljeva na ovaj način žele da pomognu, prikupljajući sve bitne informacije na jednom mestu.“

Ovaj sajt je ruka koju ćete pružiti unesrećenima i ruka koja će dočekati vašu.

I to će biti bar dve, pa dvadeset, pa dvesta… To će biti ruke Srbije.

Neću vas pozivati da to uradite. To možete učiniti ukoliko želite.

Ukoliko se i vaše ruke najbolje osećaju kada stisnu nečiju tuđu ruku.

#jazakraljevo

No related posts.