S vremena na vreme valjalo bi nam da malčice bacimo svoje poglede na blisku ili udaljeniju budućnost. Neki od nas mogu to da „urade“, drugima ne uspeva. Ovim potonjima odlučio sam pružiti malu pomoć, dakle – da skoknemo!
Danas pišemo 2037 godinu; ulazim u prodavnicu i vidim susetku koja se svađa sa poslovođom. „Ne treba mi mleka, imam tri litre u frižideru, želim jogurta od litre, takođe želim i pavlaku, i kako to da nemate od onog finog sira?“ Poslovođa se vadi na mlekare, koje posluju sa gubicima ako proizvode jogurt, pavlaku i kojekakve sireve. Najveću dobit im donosi mleko sa 6% masti. Problematično je i snabdevanje konditorskih proizvoda, kolača, kifli i pereca, jer pekare na njima samo knjiže gubitke, međutim sva je sreća što se njihov hleb od stopedeset grama visoko ceni, i kada ne bi bilo tako odavno bi na njihovim tablicama pisalo: Piš’ propalo!

Tako nekako izgleda u prodavnicama. Krenem na Palić, gde je trenutno zabranjeno kupanje zbog pomora dva kilograma ribe. Inače, svi u gradu se nadaju da će tehnička komisija dati zeleno svetlo za prijem Prečistača, koji je sve do današnjeg dana bio na probnom radu; valjda su otklonjeni svi nedostaci. Posle Palića, žurim nazad u grad, gde u popodnevnim satima treba da se desi svečano otvaranje platoa DR DJINDJIĆ.

Mogu još da vam kažem da u Suboticu dolazi puno, puno domaćih turista koji se iznova dive našoj Kapiji koja gleda pravo na Evropsku Uniju. Mislim da sam za ovu zgodaciju dovoljno otkrio iz naše svetle budućnosti; za vikend vam želim ugodan odmor i nema razloga za brigu: Svet se ne menja, a mi ostajemo oni stari!
JASIKEVIČEUS GRANDE