S obzirom da živimo u Padinskoj Skeli i da nam se sa terase pruža pogled na Lisičji Jarak, nema šanse da proleti neki avion, zmaj, helikopter ili da skaču padobranci, a da deca to ne isprate pogledom sa terase.

Tako i juče. Leti avion, a oni brže bolje na terasu, po zvuku aviona pretpostavljam koji avion leti i onda, utrčavaju deca: “mama, mama pao avion!”, “ma nije deco, sleteo je”, “ma pao mama, ovako kššš…bum”…izađem na terasu, bacim pogled na “livadu”, onoliko koliko se vidi, ništa ne gori i sve se završi na tome.

Pošto je dan bio lep, otišli smo kasnije do Jarka i nažalost deca su bila u pravu.  Jedan od naših najboljih pilota ikada, Davorin Pavlović – Super Deka  je odleteo u legendu, sa njim je u avionu bila i jedna devojka i oboje su na mestu ostali mrtvi.

Ovim putem izražavam najdublje saučešće porodicama stradalih. Volela bih da je moj blog čitaniji, pa da i zamolim novinare i javnost da ne spekulišu sa šturim informacijama koje imaju. Desila se tragedija i nije lepo pričati i pisati stvari koje naslućuju, a koje nisu tačne ili su delimično tačne.

Sačekajte izveštaj nadležnih organa, pa onda raspredajte priče. Po novinama se može pročitati sve i svašta, komentari su još strašniji. O ovom događaju pišu i ljudi koji ne znaju ni naziv aviona. Ako već morate da pišete onda imajte obzira, dobro se raspitajte, navedite imena ljudi koji su vam dali neku informaciju. Ljudi su stradali i to nije senzacija kojom treba da  prodate novine.

Slava im i večno plavo nebo.