Ja sam Richard Stallman.

Pre 25 godina osnovao sam Free Software movement, pokret za slobodan softver. Slobodan softver je program, softver, koji poštuje slobode korisnika i društvenu solidarnost njegove zajednice. Neslobodni programi su “proprietary”, vlasnički programi; što znači da oduzimaju slobode korisnika, držeći ih podeljenim i bespomoćnim.

Podeljenim zato što im je zabranjeno da dele programe, bespomoćnim zato što nemaju pristupa izvornom kodu programa. Što znači da ne mogu da ga menjaju, ne mogu da provere šta taj program zaista radi, a može da radi stvarno loše stvari.

Slobodan softver podrazumeva 4 osnovne slobode:

• Sloboda 0 je sloboda da se program koristi u bilo koje svrhe.
• Sloboda 1 je sloboda da se prouči program, da se menja, da se od njega napravi šta god želiš.
• Sloboda 2 je sloboda da se pomogne komšiji, prijatelju; što znači, sloboda da se taj program podeli sa drugima, kad god to poželiš.
• A sloboda 3 je sloboda da pomogneš svom društvu, svojoj zajednici; što znači, sloboda da se prave nove, modifikovane verzije programa i da se slobodno dele.

Program je slobodan samo ako zadovoljava ova četiri uslova, zato što je, u tom slučaju, sistem korišćenja i distribucije zasnovan na etičkim principima koji poštuju svačiju individualnu slobodu, i slobodu zajednice korisnika.

Softver mora biti slobodan, zato što svi zaslužujemo slobodu, i zato što zaslužujemo da nam se dozvoli da učestvujemo u slobodnom društvu.

Odatle, škole bi trebalo da uče i izučavaju samo slobodan softver. Opet iz četiri osvnovna razloga.

Prvi, i najpovršniji, jeste ušteda novca. Škole nemaju dovoljno novca, i ne bi trebalo ono malo što imaju da troše na kupovinu prava za korišćenje korporativnog softvera. Ovo je očigledan razlog, ali neke korporacije ga često eliminišu tako što poklanjaju svoje vlasničke programe besplatno, ili uz malu nadoknadu.

Ali oni to čine samo da bi navikli učenike. Zbog toga je to zlonamerno. To je plan da se škole iskoriste kao instrumenti stvaranja digitalne zavisnosti među učenicima. Ukoliko škola koristi samo vlasničke programe, učenici će se naučiti na njih, i nakon završetka školovanja moraće da plate sve te programe. Najverovatnije će morati da rade za neku korporaciju koja sigurno neće dobijati te programe džaba.

Dakle, korporacije koje razvijaju vlasničke programe koriste škole za uspostavljanje trajne zavisnosti čitavog društva. Škole se moraju suprotstaviti ovom zlonamernom planu, zato što škole imaju društvenu misiju, da odgoje buduću generaciju dobrih građana, sposobnih, snažnih, nezavisnih kooperativnih i slobodnih. Ovo može da se ostvari samo ukoliko učimo slobodan softver. Škole moraju eliminisati, obrisati sve vlasničke programe, i moraju instalirati slobodan softver.

Ipak, postoje i dublji razlozi: da bismo odgajili dobre programere; zato što dobar programer, da bi naučio dobro da programira, mora da pročita mnogo programskih linija. Da bi naučio da piše dobar kod, za veliki program, učenik mora da pročita i napiše puno malih izmena na kodu velikih programa. A ovo je moguće samo na slobodnom softveru. Samo slobodan softver omogućava obrazovanje i učenje informacionih tehnologija.

Postoji i još dublji razlog: da bismo naučili šta znači dobar građanin; zato što škole imaju misiju da uče ne samo o činjenicama i tehničkim veštinama, već iznad svega da grade duh dobre volje, da podučavaju naviku da se pomaže drugima. Dakle, u svakom razredu moramo uvesti sledeće pravilo: ako si doneo neki program u školu, nemoj ga zadržati samo za sebe, već ga podeli sa drugovima.

Škola mora praktično da primenjuje ono što propoveda, slobodan softver mora doći u učionice.

Sve škole moraju preći na slobodan softver i moraju predavati slobodan softver zato što škole moraju učestvovati u vođenju društva ka slobodi i društvenoj solidarnosti.

Hvala vam.

::

GNU education relaunched: www.gnu.org/education/