Kad sam bila dete, stalno sam nesto izvoljevala oko hrane… Te ne volim supu, te mrzim sarmu, te karfiol necu ni da vidim… I tako stalno. Cuvale su me bake i tetke i mislim da sam im bas zadavala glavobolje. Jedna od tetki, kad vec izsizi sa mnom, imala je obicaj da mi kaze: “A, sta bi ti? Pticjeg mlijeka?”

Tako sam dugo godina verovala da se izraz pticje mleko koristi za nesto sto, zapravo, i ne postoji. Naravno, nisam bila u pravu, i to sam shvatila kad sam se doselila u Suboticu.

Jedna drugarica iz razreda, jednom prilikom, nam pricala kako se prethodnog dana strasno najela, toliko da joj nije bilo dobro. “A sta si jela?”, pitam je. “Pticje mleko.” Krenem da se smejem k’o idiot, pa je pitam kako je moglo da joj pozli od necega sto ne postoji? A ona me belo gleda… Tada mi objasnise da je pticje mleko, u Subotici, jedan od naziva za snenokle. E, svasta cu u zivotu cuti i nauciti!

Tweet This Post