Došli smo u fazu kada pričamo o imenima.

Još uvek samo pričamo, nema neke kontrekne odluke, ali ima rasprave ko se kome šta sviđa?

Za žensko sam nekako lakše mogla da donesem odluku, jer mislim da ima veliki izbor.

Muška imena su mi kao jednačina sa dve nepoznate.

Ipak ne želim da ne uključujem u to muža, niti da on isključuje mene u toj odluci. Naćićemo neki kompromis.

Ali onda tu kreće da se meša i familija. Ovom se svidja ovo, onom se ne svidja ono, a nas niko ništa ne pita, kao da ja zbog njih rađam decu.

Odluka će definitivno biti muževljeva i moja, ali nije da nismo za neki predlog zar ne? Mada tu nastaje problem jer neki ljudi imaju potpuno drugačiji ukus ili se drže neke tradicije. A da nepričam o tome kao kum treba da da ime. Svaka čast kumu, ali to su neka stara vremena.

U svakom slučaju ne želim da svoje dete obeležim nekim užasnim imenom, zato što je tako neko drugi hteo.

Imena ima dosta, ali ja nekako volim neobična, nesvakidašnja imena. Naravno ne bih dala detetu ime po nekom liku iz serije, ali da bude srpsko i ne neko standardno.

Onda kreću nadimci, ako mu daš ovako onda će svi da ga zovu tako i tako.

Ja možda neću ni da ga zovem imenom, možda će to biti srećo,  zlato, a kako će drugi da ga zovu zašto bi se time opterećivala?

Recimo:

Petar-Pera, a ime je baš lepo

Filip-Fića

Pavle-Paja

Vasilije-Vasa

Dušan-Dule

i tako ko zna dokle...

Teška je odluka, ali na kraju krajeva izvlačićemo papiriće ili pismo glava.

Možda vi imate neki predlog?