Preskočiću glupe uvode i preći na stvar. Imao sam tu sreću da odem na turneju (tj festival) sa horom Trinity kao njihov PR menadžer. Ništa me ne pitajte.

Mogu da kažem da mi je jako žao što nisam imao prilike da nastupam sa njima više od jednog puta, ali biće još prilika nadam se. Hor je stvar koja se ne može opisati rečima, imam utisak da kada bi otpevali “Na kraj sela žuta kuća”, naježili bi se. A sada – Španija.

Svi su čuli za izraz “špansko selo“, mada je malo nas imalo tu sreću da zaista doživi atmosferu jednog španskog sela. Festival koji se održao je bio raspoređen u 2 gradića, ako se dobro sećam. Oba su jako simpatična, španci su i više nego prijatni, a naš domaćin je car. Nego, šta je uopšte turneja?

Jedna vrlo zajebana rabota, bar meni koji sam bio samo jednim delom učesnik. Nema mnogo spavanja, ima mnogo pevanja, mnogo pripreme za pevanje, i mnogo vremena u autobusu. Da smo u vojsci, ovo bi bila izuzetno naporna vojna obuka. Ali, kada se osvrneš posle svega i pogledaš – drago ti je zbog toga. Videli smo mnogo, zaista mnogo zanimljivih mesta, počevši od pomenutih španskih sela sa dve zgrade i lokalnom kafanom, preko Barselone, a do tamo i u povratku smo svratili do Nice i Venecije. Sve što je naporno i izaziva nervozu i želju za povratkom kući pokriva dobro društvo i utisci koji se gomilaju. Svako ima neki zadatak, niko ne sedi skrštenih ruku, i to mnogo doprinosi jačanju kolektivnog duha. Turneja je nešto što se teško može preneti na papir, ipak treba da se oseti.

A nastupi? Pa, bilo ih je 6 za 5 dana što samo govori o volji hora “Trinity“, i ako je bilo padanja na nos posle nastupa publika (i ja sa njima) je bila oduševljena. Bilo je tu još par horova koji su nešto pevušili, i na mene nisu ostavili apsolutno nikakav utisak. Nije što smo naši, ali znamo bre da dignemo publiku i da napravimo pizdariju. Na jednom od nastupa “horisti” su uleteli u publiku i počeli da đuskaju kolce sa njima. Da vidim nekog da to radi, malo sutra. Jednostavno, “niko nema što Srbin imade”.

Evo snimka da malo podmaže ove suvoparne rečenice. Reč je o numeri “Čaje šukarije” sa koreografijom:

www.youtube.com/watch?v=iF0v37zNGho

Bilo je i boljih i gorih nastupa i numera, ali ako ste odgledali klip do kraja čuli ste gromoglasan aplauz. Tako je bilo zaista svaki put. Pritom, meni se ovaj snimak iskreno ne sviđa jer ne zvuči baš najbolje, nekako deluje sterilno. Mnogo je to bolje zvučalo uživo. Verovatno ovo zvuči kao gomila pohvala i lepih reči, ali što se nastupa tiče ja zaista nisam mogao da nadjem ni jednu zamerku. Nada je sve uradila kako treba.

E a sada o hrani. Jebote, kako je dobra kombinacija dinje i pršute. To obavezno da se proba. Probao sam neku njihovu paelju ili kako se već zove, to je ok, ali nikako nemojte piti onaj hladan sok (čorbu?) od povrća, ništa gadnije nisam probao. Estrella im je totalno kul pivo, vina imaju u tonama svugde i svako je lepo na svoj način. Ne jedu dovoljno mesa, ali ih zabole za isto pored gotivnog piva i vina. Doduše, mislim da bi “Šiš” tamo išao kao alva. Nije ni previše skupo ako kupujete u marketima, u restoranu jeste za naše standarde.