Rusi su pomalo bolestan narod. Ima jedna jako zanimljiva pesma. Dečija je! U slobodnom prevodu glasi ovako:

"... Deca su našla u polju bombu. Zadivljena tim otkrićem uzeli su je i prenosili iz ruke u ruku. Deka je to gledao sa trema smejući se i klackajući se u stolici. Igrala su se deca danima, dok jednog dana granata nije eksplodirala. Dugo, dugo su letele ruke i noge, a deka je i dalje sa osmehom posmatrao sve to i klackao se u stolici..."

Savršena pesma za pred spavanje?

A čuo sam da je jedan pesnik pisao o kravljem lešu koji se raspada, i nakon strofa i strofa opisivanja detalja uporedio ženu sa istim tim lešom. Ljubavna pesma...

Da li umetnost treba da ima granice?