Salun je bio poluprazan. Dvojica Meksikanaca sedela su na kraju sanka i saputala medju sobom. Moglo se razaznati samo shushtavo spansko “s”. Vrata saluna naglo se razgrnushe a u lokal se uvuce misteriozna figura, glave spustene u okovratnik, prasnjave garderobe i ocima sakrivenih u masnu senku velikog kaubojskog sesira. Figura sede za sank, podalje od dvojice iznenadjenih crnpurastih glava. Negde iza uveta izvadi dugacku sibicu shkripnu njome o djon svoje cizme. U zube stavi kratku cigaretu i zapali je. Iz zadnje sobe saluna pomoli se dugajlija bogatih brkova, brzo oko taknog pojasa veze kecelju, sa police hitro uze mesinganu pepeljaru i vestim pokretom je zalete duz citavog sanka. Pepeljara se, klizajuci, u inch zaustavi tik uz lakat novopridoslice. Laganim korakom dugajlija priblizi.

-          Strendzeru…

-          Tekilu…- promuklim glasom, uzvrati neznanac.

Dugacki lupi debelim dnom case o sank i natochi prelivajuci zuckastu tecnost. Nepoznati se masi dzepa i na povrsinu sanka izvnu nekoliko novcica.

-          Kuca casti- rece sanker i namignu Meksikancima koji ne skidase mrke poglede sa pridoslice.

-          Bog te blagoslovio Borracho.- odvrati ovaj.

Dugacki se na tren osmehnu, a onda mu grch obuze lice, brk mu se povi na dole, a on se nenametljivo mashi svoje vincesterke, pouzdane prijateljice koja i u svome dremezu uvek bejase spremna da klimne vagu pravde.

-          Stranche, znas mi ime?

-          Ah, kako ne bih…, ona stara kuja od tvoje majke pricala mi je o svome detetu idiotu dok sam je...

Vincesterka iskochi iz svoga skrovista i za tili cas se nadje prilepljena uz slepoochnicu stranca, oborivshi mu sesir i pokazavsi njegovo suncem ispeklo lice.

-          Samo jos jednu rec o mojoj majci...- proshishta dugajlija milujuci oroz dugackim kvrgavim prstom.

Stranac se osmehnu siroko ispljunu cigaretu , i okrete glavu tako da mu nisan puske leze na sredinu znojavog cela.

      -Iha Borrachon! Dugo se nismo videli, a ti vec hoces da me se otarasis.  

Borracho se zagleda u stranchevo prljavo lice, a onda ga ocito prepozna, jer mu se brkato meksikansko lice razvuce u shirok krezavi osmeh. Gromoglasan smeh prolomi se uspavanim salunom. Stranac se pridruzi.

-          Sherife! O kusi psu! Mislio sam da su te crvenokoshci odavno osusili na nekom kaktusu a vrane ti iskljucale oci.

Serif pomeri Borrachovu gvozdenu prijateljicu sa svoje glave. – Ako mi Indijanci nisu dosli glave, ne moras ni ti sada.

Nastavice se...