Bez obzira na sva zavrtanja nosevima (već viđena povodom nekih Spilbergovih filmova), bez obzira na sve ispražnjene baterije u naočarima neophodnim za gledanje 3-D projekcije, bez obzira na sve optužbe za stereotipnost i linearnost priče, te za fatalan nedostatak humora (bajke su po pravilu smrtno ozbiljne, jednostavne i, ponekad, vrlo eksplicitne) - Avatar je sjajan film. Zašto?

Kad odbacim sve naslage šminke sa lica ovog deteta moderne i zahtevne zabave, kad zanemarim tehnološka pomagala bez kojih danas nema buzza, kad sednem i na deset inča netbuka počnem, pa nastavim na 55 cm nekog posttranzicionog tevea u apartmanu na crnogorskom primorju, pa sve završim na 3,5″ en devetsta nokije, ostaje mi samo ta tanka, stereotipna, linearna i toliko savršena Džimijeva priča.

Sukob koji se odigrava u filmu Avatar je sukob našeg doba i CELOKUPNE istorije ljudske rase. To je sukob tehnike i prirode, ali ali, ne na  čisto ekološko/ kolonijalno/ transcendentnoj ravni, nego na ravni lišenoj logike efikasnosti progresa – na ravni koja nema dodirnih tačaka sa našim poimanjem sveta i koja, bukvalno, lebdi u vazduhu (videti film zbog njegovog izrazitog i neposrednog simbolizma). Oštro suprotstavljeni svetovi tako ne nalaze NI JEDNU JEDINU dodirnu tačku u kojoj bi mogli da uspostave bilo kakav odnos. Za tu vrstu evolucije čak ni tako zajebane tehničke procedure kao što su avatari ne mogu da proizvedu željenu komunikaciju JER se ta komunikacija jednostavno razgolićuje kao alat čiste pohlepe (obrazovanje, soc. briga, društveno uređenje etc.).

Činjenica da je proizvod ove ideje – film Avatar i sâm deo sveopšte želje za gomilanjem materijalnih dobara i keša, NE umanjuje ulogu koju ovakav film može, čak i podtekstno, da odigra u reviziji opšteg prepuštanja nametnutim obrascima.

Uostalom, evo vam sićušnog odlomka iz Tehnike Žaka Elila napisane 1954. godine a kod nas objavljene ove god. u (non-profit) izdanju prijatelja iz Anarhije/ blok 45.

Tehnika razara, eliminiše ili potčinjava prirodni svet i ne dozvoljava mu da se regeneriše, niti da čak stupi u simbiozu s njom. Ta dva sveta su podvrgnuta različitim imperativima, smernicama i zakonima, koji nemaju ničeg zajedničkog. Tehnički milje apsorbuje prirodno na isti način kao što hidroelektrane hvataju vodeni tok i sprovode ga u kanale. Brzo se približavamo trenutku kada više uopšte neće biti prirodnog okruženja. Kada nam pođe za rukom da proizvedemo veštačku aurora borealis, nestaće noći i na zemlji će vladati večiti dan.

(Tehnika ili Ulog veka, Žak Elil, str. 97)