Moje ime je Sanja Glamočanin i ja sam hekloholičar.

Šta ću, to je moj porok. Trebala sam ga steći u mnogo kasnijim godinama ali eto…desilo se pre i ne mogu da se izborim sa njim. Tačnije, stekla sam ga još mnogo, mnogo pre…no nisam znala šta ću sa njim. U pravdu sam heklala čipke koje BTW ne volim u kući više ni da vidim. Godinama sam ih uporno stavljala i moja je Kraljica Majka bila Ponosna na mene…no, morala sam biti iskrena, kako prema sebi, tako i prema drugima – bljak mi je i to nisam ja.

No, heklica je terala svoje a ja sam delila čipke. Nisam ih napravila na stotine ali nekoliko finih komadića jesam i usrećila (?!) sam one koji su znali pametno sa njima.

Onda me je Danijela prosvetlila. Otkrila sam čaroban svet heklarenja koji je u sebi nosio sve osim klasičnih čipki. Dala mi je ideju da istražujem i otkrijem sve čari koje taj svet nudi. Koliko god to onima koji na heklanje gledaju kao na bapsku zabavu izgledalo glupo, nezanimljivo i neshvatljivo, toliko bih ja volela mnogo više vremena posvetiti učenju tog zanata.

Za sada, otkrila sam ovaj način pravljenja nakita, koji u sebi nosi bezgraničan broj kombinacija perli…a već imam sliku nečega još zanimljivijeg. No, o tom po tom, u to ime treba mi malo alata i više pribora ali biće. Istina je da nemam pojma baš ni sa ovim šta ću jer, kako sam nedavno pisala, ne znam biti žensko a nisam ni devojčurak pa da se nakitim ovim papagaj nakitom…ali sigurna sam da će se neko pronaći u tome. Plan je bio da obradujem nećaku, mera mi je bio moj mladji dečak, no…izgleda sam se zaukala više nego što je trebalo i sada je prevelika narukvica.

Toliko od mene za sada na ovu temu…koga zanima, neka baci pogled na sličice…koga ne, neka i taj baci pogled na njih