[blok45-lista] Maribor, ANARH 2012.

U ovom Žurnalu:

 -

1. Anarhistički sajam knjiga u Mariboru, na neviđeno

2. Žilova mitraljeza: benefit za dobro i sreću anarhije/ blok 45

3. Još malo o Anarh 2012

4. Ostale vesti

5. Odjavna špica

 -

Fotke i komentari: Romano Krauth (FreeeBay: Gift Culture and Gift Economy, Zagreb) i Zoran Senta (DAF, Zagreb)

 -

Fotke možete pogledati odmah, u foto albumu, Maribor 2012. Reč je o anarhističkom sajmu knjiga ANARH, u organizaciji FAO (Federacija za anarhistično organiziranje), u prostoru “Pekarne”, održanom 25–26. V 2012. u Mariboru.

-

-

ŽILOVA MITRALJEZA

-

Susreti anarhista, deklarisanih i laičkih, nastavljaju se širom bivše Jugoslavije, uglavnom u formi sajmova izdavaštva, s manje ili više uspeha. Ovog puta s nešto manje – makar u odnosu na “zvanični” deo programa. Prema svim svedočenjima, poseta ljudi van mariborskog anarhističkog geta bila je vrlo slaba. Ali, kao što smo već naučili, u takvim prilikama obično je važnije ono što se dešava mimo programa. Druženje, neformalne debate i razmene misli, novi pakleni planovi. Nisam bio tamo, ali, po svemu sudeći – a naročito po Romanovim fotkama – taj deo je bio dobar. Ipak, ostaje da ni onaj “zvanični” deo ne bi trebalo da bude samo paravan, pri tom, tako tanak. (O tome ću kasnije reći još nešto.)

 -

Ali, iako nisam bio, tamo je ipak bilo nečeg za mene. Najviše zahvaljujući Žilu.

 -

Žila i njegovu porodicu – Estelu i malu Ini – upoznao sam prošle godine u Zrenjaninu, na ZAF 2011. On je inače Belgijanac (Gilles), ali se oženio u Sloveniji i tu ostao. Ubeđeni anarhista, potpuno posvećen tome i jedini autonomni član FAO s crno-zelenom zvezdom, koliko je meni poznato (ostali su ipak više klasični levičari, ako je suditi po stavovima i temama koje ističu na svom sajtu). On mi je prvi od stranaca prišao posle one uvodne debate koju smo vodili Relja i ja i pitao o čemu smo to tako živahno pričali. To je samo po sebi bilo veliki kompliment: pitao se šta je to uopšte držalo pažnju ljudima i navelo ih da se tako aktivno uključe, pošto na takvim skupovima to ipak ređe biva. Nekako sam mu sve to prepričao, na svom tarzanica engleskom. Onda smo, u tih par dana, pričali o još mnogo čemu. Od tada se nismo videli, ali bili smo pomalo u kontaktu, a poslao sam mu i Ellulovu “Tehniku”. On nije mogao da čita prevod, ali je zato Estelin ćale – inače naše gore list, Bosančeros (kao i pola mene ili ceo Senta) – sve pročitao u jednom dahu. Oduševio se čovek. To je bilo pozitivno.

 -

Onda mi je Žil rekao i za Anarh 2012. Nije bilo šanse da idem, tako mi se zalomilo, ali opet se nije na tome završilo. Posle par dana, javio se ponovo i pitao me da li bih imao nešto protiv da on tamo priredi neki mali benefit za anarhiju blok 45. Već to je bilo više nego dirljivo. A kada mi je ukratko opisao neke detalje, počelo je da sluti i na nešto urnebesno.

 -

Naime, Žil je nabavio nekoliko desetina konzervi s nekim južnoameričkim pasuljem – moćnim prdavcem – koje je prepakovao i oblepio novim etiketama. Evo kako je to opisao:

 -

-

-

 -

Nije išao u druge detalje, tako da sam ostalo video tek na fotkama koje je napravio Senta. To imate u attachmentu. Toliko detalja, sve tako lepo i brižljivo izvedeno. Dragi Žil, veliko hvala! Zvog ovakvih stvari i vredi raditi sve ovo. I to se dalje ne može rečima opisati.

 -

 JOŠ MALO O ANARH 2012. ili DOKLE VIŠE?

 -

O tome kako je u stvari bilo i ja ću tek čuti nešto više. Za sada, tu je serija sjajnih fotki, nešto od Sente i malo više od Romana, koji je priložio i najviše komentara. Nema nikakve sumnje da je zagrebačko-zrenjaninska delegacija znala kako da provede taj mali izlet, uprkos slabom odjeku sajma u lokalnoj sredini.

 -

Na slikama možete videti i sam ambijent. Uslovi su zaista bili dobri. Senzacija je bila i “Bukvarna”, u okviru tog starog kompleksa: ogromna knjižara, s hiljadama antikvarnih knjiga, gde svaka košta evro. Čuo sam i da je sa ekipom iz Graca ostvarena dobra komunikacija i da su za svoj infošop, između ostalog, uzeli i par naših izdanja. I domaćini su bili vrlo predusretljivi, posvećeni, ljubazni. Na kraju su se čak izvinjavali gostima zbog tako slabe posete. Ali, nad time se ipak treba zamisliti. Zaista bi bilo dobro da i “zvanični” segmenti takvih događaja konačno dobiju na težini. Tamo u Mariboru, sa onakvim izborom tema i gostiju  – najosrednjiji levi liberali koje su mogli navatati okolo, uz tek poneki izuzetak (Senta izdvaja Žigu Vodnika i njegov dokumentaciono-izdavački projekat) – to prosto nije bilo moguće.

-

-

Ipak, pitanje je šta očekivati u nekim situacijama, odnosno, da li je ono “anarho” u nazivu takvih skupova UVEK opravdano ili šta to uopšte znači? Kao se što može videti na sajtu FAO – organizatora ove manifestacije – reč je poznatom fenomenu: “anarhizmu” koji se svodi na aktivizam, koji se opet svodi na klasni safari i sindikalnu ispomoć, koju niko nije tražio, niti mu je potrebna u pogađanju s vlastima ili upravom oko većih plata ili boljeg socijalnog položaja. Uvek to pokroviteljsko bavljenje drugima, samo ne i svojim životom i stvaranjem novih odnosa, novih oblika života i saradnje. Vidimo koji su razlozi zaposlenih da se bune ili nešto zahtevaju, u određenim granicama; vidimo, opet u nekim granicama, i koji su razlozi drugih društvenih grupa, profesionalnih, starosnih, socijalnih, seksualnih. Ali, koji su TVOJI razlozi? Oni najličniji, najdublji, najrealniji? Valjda je to ugao iz kojeg bi trebalo da krenemo jedni drugima u susret. Sve drugo bilo bi lažno i usiljeno i ne bi moglo da s bilo čije strane probudi elementarno uvažavanje.

 -

Na primer, tamo je trenutno aktuelna kriza oko položaja radnika u Luci Koper, koja inače tinja već duže vreme. FAO je na ANARH 2012 organizovao debatu o osnivanju anarhosindikata, koji bi u takvim krizama trebalo da bude prisutniji. Ne znam kako je ta debata tekla i koji su zaključci. Ali, da li se uopšte postavlja pitanje kakav će biti ishod? Kome je potrebna ispomoć anarhosindikalista u pogađanju oko plata, pri tom – tamo, kao i ovde i svuda – pomoć te nove vrste “anarhosindikalista” i drugih levičarskih dušebrižnika, koji ili još ne rade ili nikada neće ni morati da rade ili rade u nekim privilegovanim uslovima? Sve liči na neku igru – na igranje revolucije, ilegalnog delovanja, agitacije – makar sa aktivističke strane. Nije nikakvo čudo što se u širem okruženju to opaža kao neozibljno, pored problema koje izaziva zapanjujuće odsustvo ideja i iznenađenja, u odnosu na praktičnu i intelektualnu rutinu, bez obzira o kojoj je sredini reč. S one druge strane, to je samo pitanje para i uslova. Razumljivo, naravno, svi MI koji radimo kuvamo se u istom loncu – ali i potpuno beznadežno. Ništa novo pod kapom nebeskom, ni u obrisima. Novi život, koji se kao tema podrazumevao u jednom dužem periodu borbi i eksperimentisanja, nije čak ni predmet sprdnje među tim novim “realistima”. Postao je nešto nepojmljivo.

 -

Ali, čak i kada bi klasni profil tih aktivista bio drugačiji, svi problemi bi i dalje bili tu. Problem ljudskog stanja u hijerarhijskim društvima nisu primarno USLOVI već ODNOSI u kojima živimo. Veće plate, bolji socijalni položaj, šira i bolje garantovana “prava”, samo produžavaju vezanost svih za postojeće opšte odnose, koji onda stalno generišu i sve teže krize životnih uslova. Ti  odnosi, kao i velika podela rada-uloga, ostaju netaknuti: radnici ostaju radnici, a aktivisti ostaju aktivisti, koji onda mogu doveka da se bave problemiima i teškom sudbinom onih prvih. Uvek isti začarani krug. Svako ko i ne pokušava da taj krug razbije, u osnovi radi kao kapo unutar njega. To je prava uloga levice danas, onda kada uopšte igra neku ozbiljniju ulogu.

 -

O tome smo već mnogo puta pričali. Pričaćemo i dalje. Ali, sada je možda dovoljno podsetiti se nekih zapažanja povodom slično usmerenog protesta od 31. III 2012. u Zagrebu (M31, “Evropski dan akcije protiv kapitalizma”). U osnovi ista situacija, komentrisana je uz par fotki sa ASK 2012: ovu i ovu.

 -

Nadam se da ljudi iz FAO, ako uopšte vide ovaj Žurnal, ovo neće doživeti samo kao provalu grubosti, pri tom, izrečenih napamet, a da tamo nisam ni bio. Ali, tu je ono što su sami izbarali da izlože javno, kao svoje teme i orijentaciju. O tome se svakako može imati stav. Sve ovo je samo predlog – tačnije, vapaj – da se cela ta situacija konačno razmotri, ovog puta ozbiljno, ako je nekome uopšte stalo.

 -

OSTALE VESTI

 -

Anarhistička biblioteka nastavlja da se proširuje, neslućenim tempom i na sve kvalitetnijem nivou. O tome uskoro sledi još vesti. Iz štamparije je nedavno izašla i jedna nova knjiga. Uopšte, od poslednjeg javljanja, aktivnost je bila vrlo živa, iako uglavnom sedalačka (tako vam je to sa prevođenjem i izdavaštvom). Ali, sada, s raznim novitetima iz Anarhističke bilioteke i novom knjigom u izdanju anarhije/ blok 45, sve može da se polako prebaci i na drugi teren. O tome će uskoro biti malo više reči.

 -

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 -

a.

 -

-

-